Zdrava maca - Royality SHOW

Zvao se Đura, imao je dva psa nemačka ovčara u dvorištu i svoga gazdu. Onda smo nas dve izašle iz porodilista pre 18 meseci, i od tada on ima nas i mi njega. A naša cerka i on su nerazdvojni.

Promenilo se mnogo šta. Čak smo morali i da ga "prekrstimo" u Marko. Zvučalo nam je malo življe od prethodnog imena.





Bili su zbunjeni u početku zašto on više nije tako omiljen kod nas nego ta beba. Zašto ona mora prva da jede, a ne on?

Gledali su se pomalo začuđeno, uplašeno, ali ljubav je odmah bila na vidiku. Šunjao se svakodnevno oko kreveca kada je ona htela da spava. Ali joj ne bi dao da spava - igrali su se.

Mazili, gugutali, rasla je uz njega. Učila sam je kako da mazi, brine, hrani, da ga zove da jede, da se slikamo.









Pre par meseci čupkala ga je malo za brke, uši i rep, a sada zna da mu odnese doručak, sipa u njegov tanjirić i zovne ga na klopu. Po ceo dan smo napolju, on je vecinu vremena sa nama, ispod breze lezi na ćebencetu.

Uživa. Prede nam, i mi njemu na našem jeziku.

Često cujem mame, roditelje, kako su začuđeni, zašto se ne plasimo dlaka? Kažem im da je sve to prirodno. Suprug i ja smo ceo život rasli sa mačkama. On je spavao sa mačkom koju sakrije u pidžami. Sećam se, jednom nam je pričao da je bio bolestan, sa visokom temperaturom. Doktor je došao da ga pregleda i raskopčao mu pidžamu. Ispod pidžame je lezala tada njihova bela porodična mačka Micika. Doktor je preplasen skocio i pitao ga šta je to zaboga!!!

Ja sam išla sa tatom na pecanje posle škole sa mačkama obavezno. Pisala sam sastave na panju, a one bi se igrale okolo, lovile. Simče je jednom upala u vodu. Bilo je dublje, ja sam se jako uplašila da će je voda odneti, ali je tata spasao. Posle smo lozili logorsku vatru da bi je zgrejali. Dosta lepih upomena, avantura, ljubavi i neznosti sa tim divnim životinjama tako da dlake spadaju na poslednje mesto briga.







Njih dvoje i dalje čekaju jedno drugo sa puta. Odmah kada čuje auto on trči i preskače njegovu ogradu i dolazi kod nas. Ona vristi, ciči od sreće, doleće da ga pomazi, pokazuje na tanjirić. Nedavno smo dobili jos jednog mačora koji je skroz crn kao što je Marko, ali je crn. Njih dvojica, pretpostavljate, se baš i ne vole. Večiti rivali. Svaki dan ih možete čuti kako se raspravljaju. Opširno, dugo i jako glasno. Deca se zaustavljaju, smeju, prolaznici takođe. Borba za presto. Sivi je tu nas stari gost, odomaćio se već, a crni pokušava da mu ukrade obroke. Logično, za krmenadle, i ja bi se raspravljala.



Dakle, dragi roditelji opustite se, nije sve u dlakama, ima nešto i u ljubavi i drugarstvu.

Naučite dete kako životinja nije igračka. Da je živo biće. Koje diše, oseća, ima srce, voli, pati. Značiće, verujte (mi).

Autorka teksta i fotografija: Mina Milenković