Najčešće oboljenje srca koje se pojavljuje kod mačaka je hipertrofična miokardiopatija, što je medicinski izraz za zadebljenje srčanog mišića.
Uzroci za pojavu ove bolesti mogu biti gojaznost i povišen pritisak kao i pojačan rad štitne žlezde, ali najčešće se radi o naslednom oboljenju kod pojedinih rasa kao što su maine coon, ragdoll, američka kratkodlaka mačka i neke linije persijskih mačaka.
U toku bolesti dolazi postepeno do zadebljanja srčanog mišića, posebno leve komore i uvećanja celog srca, pri čemu se zapremina leve komore smanjuje, a srce radi sa povećanim naporom. Često dolazi do zadebljanja mitralnih zalistaka koji zatvaraju prolaz izmedju leve komore i predkomore što ima za posledicu vraćanje krvi iz komore u predkomoru, dodatno otežavajući rad srca. Takvo stanje povećava mogućnost za stvaranje krvnih ugrušaka i začepljenje krvnih sudova.
Posledica začepljenja krvnih sudova može da bude iznenadno otkazivanje zadnjih nogu, kao i infarkt srca. Usled oslabljenog rada srca pojavljuje se voda (eksudat) u plućima i trbušnoj duplji.
Simptomi se ponekad mogu pojaviti već u četvrtom mesecu života, iako se često dešava da mačka nema nikakvih tegoba do uzrasta od dve godine. Prvi simptomi su malaksalost i letargija, slabljenje apetita, otežano disanje, ubrzan, nepravilan puls, ljubičasto obojene sluzokože usta i nosa (cijanoza), zamaranje pri najmanjem naporu, suv kašalj, iznenadna paraliza zadnjih nogu, i na kraju srčani zastoj i kolaps.
Dijagnoza se postavlja auskultacijom, pri čemu se mogu čuti ubrzan, i nepravilan puls i patološki šumovi na srcu i plućima, kao i povećanje srčane mukline, što govori o uvećanju srca. EKG daje puno informacija o promenama u srčanom radu. Rentgenskim snimanjem se može videti uvećano srce i voda u plućima.
Ultrazvučni pregled nam daje kompletan uvid u promene na srcu. DNK test pouzdano pokazuje da li mačka ima ovu naslednu bolest ili ne.
Terapija ublažava simptome i produžava kvalitetan život mačke, ali ne dovodi do izlečenja. U terapiji se koriste beta blokatori, blokatori kalcijumskih kanala, ACE inhibitori i diuretici po potrebi.
Takođe, pravilna ishrana i dovoljno aktivnosti, koje imaju za cilj sprečavanje gojaznosti, u velikoj meri ublažavaju simptome.
Preventiva se pre svega zasniva na testiranju uzgojnih mačaka, pri čemu se iz uzgoja isključuju mačke koje su pozitivne na HCM. Odgovoran odgajivački rad može da svede ovu neizlečivu bolest na sporadične slučajeve.
DVM Dragana Petković
Veterinarska Ambulanta Pet Wellness EVA
Pariske komune 27, Novi Beograd, 011 2690118
