Mačji "hobi" napadanja stopala i pernatih igračaka možda potiče iz instikta, ali takođe ima dosta veze i sa njihovim jedinstvenim vidom. I, po svemu sudeći, naučnici znaju dosta o tome kako mačke vide.
Umetnik Nikolaj Lam, uz pomoć naučnika pokušava da ilustruje razliku između ljudskog i mačjeg vida. Dok su ljudi u stanju da vide jarkije boje tokom dana, mačke imaju bolji periferni vid i vid u mraku.
Noćna stvorenja
Mačke imaju širi ugao gledanja - oko 200 stepeni, u odnosu na 180° kod ljudi. Mačke takođe imaju veći domet perifernog vida, što pomaže u primećivanju miša (ili igračke) koja se mrducka u ćošku.
Mačke su krepuskularne životinje, što znači da su najaktivnije u sumrak i u svitanje. Zbog toga im je tako dobar vid pri lošem svetlu i potreban. Njihove oči imaju 6-8 puta više štapićastih ćelija, koje su osetljivije na slabo svetlo, nego što imaju ljudi. Štaviše, elipsasti oblik mačjeg oka i veća rožnjača i tapetum, sloj tkiva koje može reflektovati svetlost nazad u retinu, pomažu da se "upije" više svetla. Prema rečima Keri Ketring, veterinarke iz očne klinike za životinje "All Animal Eye Clinic" iz Mičigena, tapetum takođe može menjati talasne dužine svetla koju mačke vide, što čini jasnijim lovinu ili siluete drugih objekata sa noćnim nebom u pozadini.
Dodatne štapićaste ćelije takođe mačkama omogućavaju da primete pokrete u mraku bolje nego što su to ljudi u stanju.
Gornja ilustracija pokazuje ljudski vid, a donja kako bi istu scenu videla mačka.
Gornja ilustracija pokazuje ljudski vid, a donja kako bi istu scenu videla mačka.
Vid u više ili manje boja
Ipak, mačji vid nije bolji u svakom pogledu. Retina ljudskog oka ima oko 10 puta više kupastih ćelija, svetlosnih receptora koji najbolje rade svoj posao pri jakom svetlu, nego što ih imaju mačke.
"Ljudi imaju 10-12 puta bolju detekciju pokreta na dnevnom svetlu od mačaka i pasa, jer je vid pri jakom svetlu funkcija kupastih ćelija" dodaje Ketring.
Ljudi takođe imaju tri tipa kupastih ćelija, što nam omogućava da vidimo širok spektar boja, a osetljivost nam je najjača za crvenu, zelenu i plavu. I dok mačke takođe imaju tri vrste kupastih ćelija, njihov broj i raspoređenost svake vrste se razlikuje. U bihejvioralnim testovima, mačke pokazuju da ne vide ceo spektar boja koje većina ljudi vidi.
Neki eksperti smatraju da je mačji vid ograničen na plave i sive boje, dok drugi tvrde da im je vid sličan psećem, ali sa manje bogatim tonalitetom i zasićenjem boja. Psi vide svet u manje nijansi od ljudi i ne razlikuju objekte crvene, zelene, žute i narandžaste boje. Ribe, na primer, mogu videti ultraljubičaste talasne dužine koje ljudi ne mogu videti.
Gornja ilustracija pokazuje ljudski vid, a donja kako bi istu scenu videla mačka.
Mačji vid se posebno ističe noću; mačke imaju 6-8 puta više štapićastih ćelija oka, koje detektuju slabo svetlo, od ljudi.
Autor ilustracija: Nickolay Lamm
Mačke su "kratkovide"
Ljudi takođe mogu videti dosta detaljniju sliku ("rezoluciju") sa većim brojem jarkih boja, zahvaljujući velikom broju kupastih ćelija u svojim očima.
Sem toga, ljudi mogu jasno videti objekte na 30-60 metara, dok mačke moraju biti ne dalje od 6m od objekta kako bi ga videle oštro.
Kako mačke nemaju mišiće koji su potrebni da bi se menjao oblik sočiva njihovih očiju, one ne mogu videti stvari koje su izuzetno blizu, već moraju da se malo odmaknu, objašnjava dalje veterinarka Ketring.
Iako vaša maca bolje vidi nagle pokrete i trk uplašenog miša, postoje mnogi predmeti koji se jako sporo kreću i koje ljudi mogu detektovati svojim vidom, dok mačkama izgledaju potpuno nepokretni.
Ukratko:
- Mačke imaju vidno polje od 200 stepeni, a ljudi 180°.
- Periferni vid ljudi je 20 stepeni sa svake strane. Na ilustracijama je predstavljen kao zamagljenje.
- Periferni vid mačaka je 30° sa svake strane. Takođe je predstavljen kao zamagljenje.
- Mačke mogu videti 6-8 puta bolje pri slabom svetlu nego ljudi, zahvaljujući većem broju štapićastih ćelija, elipsastog oka, velike rožnjače i tapetuma.
- Dok čovek vidi nezamućeno i oštro na 30-60m, mačka mora da priđe na 6m.
- Ljudska retina ima mnogo više kupastih ćelija što nam daje izuzetan vid po danu, sa puno jarkih boja i odličnom detaljnošću, tj. "rezolucijom".
Izvor informacija:
Live Science
