Zdrava maca - Royality SHOW

You are here: Home / O mačkama / Zdravlje / Koliko su krpelji opasni za mačke?
Wednesday, 15 April 2015 09:31

Koliko su krpelji opasni za mačke?

  • Print

Često se može čuti kako krpelji napadaju samo pse, tj. skoro nikad mačke. Šta je istina?

Većina nas se ježi i pri samom pomenu krpelja, malih i ponekad jako opasnih parazitskih organizama. Sviđalo nam se to ili ne, činjenica je da krpelji žive na istim prostorima kao sisari (pa i hladnokrvne životinje), i da su im svi oni potencijalni domaćini.

Krpelji prema biološkoj klasifikaciji pripadaju beskičmenjacima iz podreda Ixodida (tvrdi krpelji), reda Parasitiformes, iz podklase Acari. Krpelji se dele u tri familije: tu su meki krpelji [Argasidae], i tvrdi krpelji Nuttalliellidae i Ixodidae. Ove vrste se spolja razlikuju po tome što su kod tvrdih krpelja rilice na glavi sa gornje strane dok se kod mekih rilice nalaze sa donje strane tela. Familija Nuttalliellidae se sastoji od samo jedne retke vrste koja živi u Africi, i raste do 3cm. Ixodidae obuhvataju oko 700 vrsta. Svi krpelji su tip parazita koji pije krv iz tela svog domaćina i  predstavljaju potencijalno veoma opasne vektore (prenosioce) bolesti od kojih neke mogu biti smrtonosne. Krpelji najviše vole staništa poput šuma, visoke trave i područja pokrivenih žbunastim rastinjem koje im pruža mogućnost da "skaču" [zapravo padaju ili se zakače] na životinje ili ljude u prolazu.

Krpelji ne prave razliku kada je u pitanju budući domaćin, "dragi" su im i ljude i životinje mada ih kod mačaka i pasa teže možemo primetiti zbog dlake i relativno male veličine. Krpelj, pre nego se napuni krvlju, ima veličinu od samo 1-2 mm.

Njihov mehanizam traženja domaćina se oslanja na čulo mirisa. Krpelji se sa biljaka na nove "donatore krvi" puštaju kada osete miris supstance koju preko kože luče svi sisari (butanska kiselina). Pojačan miris butanske kiselina možete osetiti npr. kada se puter pokvari.

Kada se jednom domogne odgovarajućeg domaćina, krpelj prvo traži mesto na kom će zabosti svoje rilice i sisati krv dok ne prikupi potrebnu količinu. Skladišteći krv u svom telu krpelj će se uvećati do neprepoznatljivosti u odnosu na prvobitni oblik i veličinu. Napunjena krvlju, ženka krpelja napušta telo domaćina i zatim polaže oko 3000 jaja na zemlju. Jaja se početkom godine razvijaju u larve koje traže prve domaćine, obično glodare ili druge manje životinje. Do kraja godine larve se razvijaju, miruju preko zime a na proleće se pretvaraju u mlade krpelje, ulazeći u najagresivniju životnu fazu. Upravo zbog promene više domaćina tokom života, krpelji svakom sledećem prenose bolesti od prethodnog.

Krpelji i mačke, bolje sprečiti nego lečiti

Frontline Combo za mačkeMačke i krpelji
Istina je da mačke krpelje privlače manje nego psi. Najverovatnije se radi o manjem lučenju butanske kiseline koja predstavlja okidač za njihovo puštanje sa biljaka. Ipak, kada u određenoj okolini nema drugih "mirišljavih" životinja, krpelji će svakako odabrati mačku. Najbolja mera predostrožnosti je obraćanje posebne pažnje u proleće i početak leta kada su krpelji najaktivniji. Na ujed ili prisustvo krpelja može ukazati povećano češanje, lizanje ili grickanje nekog dela tela, iritacija kože, apatičnost mačke ili iznenadna alergijska reakcija. Krpelji mačkama mogu preneti babeziozu i mikoplazmozu čiji simptomi variraju, ali uključuju nedostatak apetita, groznicu, žuticu i tešku anemiju.

Direktna životna opasnost preti malim mačićima jer krpelji brzo mogu poremetiti krvnu sliku malog organizma. U Severnoj Americi postoji i za mačke smrtonosna bolest Citokszoonoza. Protozoa koja izaziva ovu bolest, Cytauxzoon felis, je ograničena na populaciju mačaka, prenoseći se sa "divljih" na domaće. Citokszoonoza nije do sada zabeležena u Evropi.

Na tržištu su dostupne efikasne preventivne mere, od topikalnih preparata kao što je Frontline Combo (ili Frontline Spray), do ogrlica protiv buva i krpelja i sl. Sa svakim preparatom treba biti maksimalno oprezan ukoliko je mačka inače osetljiva ili ako je u pitanju mače. OBAVEZNO čitajte uputstvo za primenu. Upotreba preparata protiv krpelja za pse se nikako ne preporučuje. U slučaju da mačka nakon primene pokazuje simptome iritacije ili alergije neophodan je veterinarski pregled. Posebno treba biti pažljiv kada su u pitanju mačići. Frontline preparati se smeju nanositi na mačiće teže od 1kg i starije od 8 nedelja.

Iako koristite efikasan preparat protiv ektoparazita to ne znači da možete da ih zaboravite. Vlasnici mačaka koje izlaze napolje treba redovno da pregledaju svoje ljubimice po povratku u kuću jer se može desiti da krpelji hodaju po mački dok još nije počelo dejstvo preparata. Na taj način ćete sprečiti da krpelji eventualno otpadnu sa mačke i u nekom trenutku pređu na vas.

Mačke i krpelji, bolje sprečiti nego lečiti

Opasnost za čoveka - Lajmska bolest
Od bolesti koje prenose krpelji ljudima najviše preti lajmska bolest, koju obično prenose jelenski krpelji [red Ixodes], a izaziva je bakterija Borrelia burgdorferi. Ukoliko se otkrije i leči u ranom stadijumu ona se leči bez ikakvih posledica. Nažalost, veoma je teško dati sigurnu dijagnozu u početnom stadijumu lajmske bolesti. Ubod krpelja čovek najčešće ne oseti, a prvi simptomi dosta variraju i mogu se pomešati sa simptomima drugih bolesti.

Prvi znak lajmske bolesti je crvenkasti prstenasti  osip koji se širi po koži oko mesta ujeda. Mesto ujeda i osip ne izazivaju svrab ili bol, a dešava se da ih ljudi i ne primete ukoliko se nalaze na "zabačenom" ili skrivenom delu tela. Nedelju-dve dana nakon inficiranja, javljaju se simptomi koji liče na grip: glavobolja, malaksalost, bolovi u zglobovima i mišićima, drhtavica, hladan znoj itd. Ukoliko se ne reguje i ne primeni odgovarajuća terapija sledi druga, teža faza - artritis, hronično oticanje zglobova, oštećenje perifernog nervnog sistema [događa se kod ~15 % obolelih]. Kod nešto manje od deset procenata inficiranih koji nisu na vreme lečeni dolazi do poremećaja rada srca. Moguće su pojave meningitisa i encefalitisa koje se mogu prepoznati po ukočenosti u predelu vrata, poteškoćama sa pamćenjem, zbunjenosti, osetljivosti na svetlost ili težoj groznici. Analiza krvi je način za proveru ukoliko znate ili sumnjate da vas je ujeo krpelj, ali je efikasnost u ranom stadijumu relativno mala pa doktori nekad prepisuju antibiotike i bez potvrde, kako bi se "za svaki slučaj" sprečile mnogo teže posledice.

Lečiti ili sprečiti?
Kada su u pitanju krpelji i opasnosti koje preko njih prete našim ljubimcima i nama, dileme zapravo nema. Koraci koje budete napravili u cilju odbijanja ili otkrivanja krpelja zaštitiće ne samo vas i vaše ljubimce već i druge ljude i životinje. Kako postoje provereni načini za suzbijanje populacije zaraženih krpelja preporučuje se da odstranjenu jedinku odnesete na ispitivanje u svoju zdravstvenu ustanovu. Sve pomenute zarazne bolesti predstavljaju veliku opasnost za društvo pa se ovde ne radi samo o dobroj volji već i o obavezi svakog odgovornog građanina i vlasnika kućnog ljubimca.

I na kraju, ukoliko se sretnete sa krpeljima, ne očajavajte. Preduzmite sve mere kako bi otkrili da li postoji infekcija, i držite se terapije koju vam prepiše veterinar ili doktor. Nakon toga redovno primenjujte preventivne mere kojima ćete smanjiti verovatnoću za naredne susrete sa ovim malim ali opasnim bićima.

Uživajte u prirodi, uz razumne mere opreza! :)

Prijatelji ZDRAVE MACE

Prijavite se na Zdrava maca info

Unesite svoj e-mail u polje ispod i mi ćemo vas redovno obaveštavati o svim novostima sa Zdrave mace! :)

Kontakt info

  • +381 63 273 121