Nemamo statistiku koja bi nam rekla koliko tačno životinja bude napušteno posle praznika, ali veliki broj napuštenih, uličnih pasa i mačaka dovoljno govori za sebe. Deo njih je direktno izbačeno na ulicu nakon što su prestali da budu zanimljivi vlasnicima, ili neljudi jednostavno više nisu hteli da ih hrane i leče. Ili kada su shvatili da se o živom biću mora brinuti, baš svaki dan.

Svako od nas je nekada dobio poklon koji nije želeo. Heklani prsluk od strine, kapu sa cvetićima od babe, kič ukras za orman koji samo skuplja prašinu, spisak je predugačak... Srećom, u pitanju su samo stvari, koje možete pokloniti dalje, skloniti da ih ne gledate ili ih jednostavno baciti u smeće.

Nažalost, kada se dogodi greška i živo biće bude poklonjeno nekome ko ga ne želi (ili nema uslove za njega) posledice mogu biti tragične. 

U zemljama gde postoje zvanični podaci o broju izbačenih životinja u nedeljama i mesecima nakon praznika, navodi se da azili za pse i mačke bukvalno budu preplavljen ljubimcima koji su do tada imali vlasnike. Prema informacijama koje objavljuje RSPCA, u Velikoj Britaniji čak tri životinje budu napuštene svakoga sata, među kojima su najčešće mešanci stafordskog i bulterijera. Mnogi završe u azilima koji su i inače prepunjeni tokom cele godine. 

Iako se o tome nerado priča, u azilima obično dolazi do eutanaziranja slabih i bolesnih životinja kada se pređe kapacitet za smeštaj/hranu.

Ništa srećniju sudbinu nemaju ni životinje koje ne završe u prihvatilištima ili azilima, već ostanu na ulici ili šumi gde su ostavljene. One najčešće umiru od gladi i hladnoće, ili ih pregaze kola. Neki nesavesni vlasnici poklanjaju svoje ljubimce bilo kome ko je voljan da ih uzme, što životinje dovodi u razne opasnosti, od nebrige do zlostavljanja. Napušteni ili poklonjeni psi često završe kao mamci u ilegalnim borbama pasa. 

Ako vam je i samo "pala na pamet" ideja da prijatelje iznenadite čupavim ljubimcem, zaboravite ovaj deo sa iznenađenjem.

LOŠA IDEJA. Iznenađenje može biti čupava igračka, a nikako živa mačka ili pas. Životinje nisu kao drugi pokloni. One traže i zaslužuju puno pažnje, brige, vremena, i naravno - para. Štene i mače će od ljupkog poklona postati "mali monstrum" čim novom vlasniku izgrize omiljeni par cipela, sruši mu jelku, pocepa zavese, eventualno donese buve u kuću i konačno mu napravi trošak i kod veterinara.

Odluka da u svoj dom unesemo životinju ljubimca je veoma ozbiljna. U pitanju je višegodišnja obaveza koja uključuje negu, ishranu i provođenje vremena sa tom životinjom. Štene ili mače mogu biti član porodice 10-15 pa i više godina, pa je važno da se ne žuri prilikom donošenja takve odluke. Ako je odluka pala, takođe je jako važno odabrati mačku ili psa koji odgovaraju načinu života budućeg vlasnika.

To obuhvata njegovu aktivnost, količinu slobodnog vremena, godište, iskustvo sa životinjama i sam karakter. Provereni odgajivači i azili će sigurno insistirati da mačka ili pas odgovaraju svom novom vlasniku, i nikada neće vršiti pritisak da se životinja proda ili usvoji. Naročito ne u svojstvu poklona za vreme praznika.

Ako vama draga osoba zaista želi i prihvata takvu obavezu prema četvoronožnom prijatelju, ima dovoljno vremena, para, strpljenja i ljubavi - čak ni tada nemojte vi praviti konačan izbor. Radije prepustite budućem vlasniku da odabere koju mačku ili psa će usvojiti iz azila, ili uzeti od odgajivača (kao poklon koji vi plaćate). Novi vlasnik ili vlasnica će tako imati odlučujuću ulogu u konačnom izboru svoje buduće ljubimice mace ili psa.

Sem uobičajenog znaka pažnje, ovaj poklon će biti nešto daleko značajnije i vrednije - jer ćete njime dragoj osobi dati na čuvanje jedan vredan život.

Želimo vam srećne praznike u društvu vaših maca! :)

PS. Ne zaboravite ni ulične mace, ostavite im malo hrane, ili napravite sklonište za zimu.

Neustrašivo mače koje živi na ulici sreće zatočenog pitbula koga vlasnici maltretiraju i koriste za borbe. Iako u prvi mah zaziru jedno od drugog, ubrzo shvataju da su jedno drugom jako bliski.

Ono što sledi je dirljiva priča sa srećnim krajem! 
 

Podelite sa svojim prijateljima ovaj link kako bi i oni mogli da uživaju!

Februar mesec 2018. godine ostaće u sećanju mnogim žiteljima mestašca Piterhed (Peterhead) na severu Škotske.

Škotski farmer Brus Grab (Bruce Grubb) pozvao je svoje prijatelje na žurku povodom useljenja... a "drama" koja je usledila će ući u istoriju ... humora. :)

24-godišnjak je policiji prijavio da se na njegovoj farmi mota ogromna divlja mačka. Na lice mesta je poslata dobro naoružana jedinica koja je pronašla ogromnu divlju mačku - igračku. Obrisi džinovske tigraste životinje su primećeni na ulazu u štalu, i tako je komedija započela...

Kada su policajci stigli, ostali su u svojim vozilima, na bezbednom. Usledilo je užurbano savetovanje i planiranje sledećih koraka, koje je potrajalo skoro sat vremena. Zaista, kako savladati toliku igračku, pardon, zverku? :)))

Kako se "tigar" sve to vreme praktično nije pomerio, domaćin je postao sumnjičav. Ušao je u svoj kamionet i jako polako prišao kapiji, gde je shvatio da je u pitanju ogromna i tigrasta - igračka.





Prema njegovim rečima, isprva uopšte nije sumnjao da je tigar pravi, jer se jako uplašio. Najveći strah je bio da će mu stradati sve krave pre nego što policija stigne da uspava tigra.

Žurka je bila u jeku kada je Brus na kratko napustio goste i svoju devojku, i krenuo da obiđe svojih dvestotinak krava. Mnoge od njih su baš u tom periodu trebale da se otele, pa nije mogao da ih zanemari.

"Bio sam dežuran, jer neka krava može da se oteli svaki čas, pa stoga nisam ni pio, kako bih bio maksimalno pribran da im pomognem. Ulazeći u štalu uključio sam baterijsku lampu, i video ogromnu životinju koja leži pored ulaza."

"Bio sam 100% trezan, pa piće nije moglo da bude objašnjenje zašto sam bio ubeđen da je tigar pravi".

Otrčao je nazad u kuću i pozvao policiju. Prema Brusovim rečima, i prvi policajci koji su stigli su bili podjednako ubeđeni da je tigar pravi.

"Ni policajcima nije padalo na pamet da napuštaju bezbednost patrolnog automobila. Ni prozore nisu spuštali. Jednostavno, nisu hteli da prilaze tom delu dvorišta jer su mislili da je divlja mačka prava."

Čak ŠEST policijskih vozila, uključujući i interventnu jedinicu, došlo je na intervenciju za ovaj neobičan poziv. Provereni su svi zoo vrtovi u okruženju kako bi se proverilo da neka njihova životinja nije uspela da se oslobodi.

Ipak, kako se "tigar" nije mrdao, Brus se hrabro odlučio da pogleda izbliza. Kako kaže, opsada je trajala oko sat vremena, jer niko nije znao šta je najbolje uraditi. "Napeti minuti su prolazili, i kako se nije pomerao, pomislio sam da možda ipak nije živ. Prišao sam vozilom i shvatio da je ipak samo igračka".

Naoružani timovi su odahnuli i odstupili, a Brus se konačno mogao vratiti svojim gostima - ali bez plišanog tigra. Policija ga je ponela sa sobom, nakon što su mu rekli da žele da ga zadrže, ne kao dokazni materijal već kao maskotu.

Na kraju, domaćin tvrdi da ne zna ko stoji iza svega. "Ne znam da li su mislili da ispadnu duhoviti, ili da me uplaše. Još uvek mi niko nije priznao da je doneo tigra. Malo se glupo osećam što sam zvao policiju ali mislio sam da je u pitanju hitan slučaj. Sada se svi slatko smejemo, ali dok je situacija bila neizvesna, svi su bili u grču".

Policija je takođe prihvatila šalu kao takvu, i nije podnela prijavu prema NN licima za remećenje reda ili lažno uzbunjivanje.

Inspektor koji je bio zadužen za ovaj slučaj izjavio je: "Koliko god neobično izgledalo, svaki poziv zbog potencijalne opasnosti za građane se mora uzeti ozbiljno. Uloženi su napori da se situacija proceni u što kraćem roku, uključujući i komunikaciju sa lokalnim parkovima prirode kako bi se proverilo da li je neka od divljih mačaka izašla iz ograđenih prostora"

"Incident je otpisan kao lažna uzbuna nakon što su se policajci lično uverili da nema opasnosti. Drago nam je da je sve ipak bila lažna uzbuna, jer je poziv bio sa najboljom namerom."

Nekome se ovakva šala sviđa, nekome ne. Mi kažemo - desetka za ideju! :)))

Japanski fotograf Ryo Yamazaki i njegova lepša polovina, Nekoa, autori su nesvakidašnje kolekcije kapa/perika za mačke.

Da budemo iskreni, odmah bismo postavili pitanje "Šta će mačkama kape?". Generalno ne volimo kada ljudi od mačaka prave klovnove oblačeći ih u najrazličitije neukusne predmete. Mačkama realno nisu potrebni ni kaputići, ni kape, jer samo kvare njihovu lepotu i u suprotnosti su od njihovog ponosnog karaktera.

Ipak, ovom japanskom paru se mora odati priznanje, makar na fascinantnoj veštini, pa i određenoj odmerenosti i "ukusu".

Glavni junaci na fotografijama su tri škotske fold mačke, njihove pufnaste i neodoljive ljubimice. Za ovu rasu mačaka su karakteristične okruglaste glave,  i gusta bujna dlaka, što ih čini idealnim kandidatima za nošenje kreacija od njihove sopstvene otpale dlake.

Kada su 2016. godine počeli sa ovim neobičnim hobijem, pravili su relativno jednostavne oblike, koji su vremenom postajali sve neobičniji i složeniji. Inspiracija im očigledno ne nedostaje, pa se na fotografijama mogu prepoznati mnogi motivi ili likovi iz moderne kulture. Sve kreacije možete pogledati na instagram nalozima autora, @rojiman i @umatan .

Neko će samo reći, "jednom rečju - Japanci". Mi kažemo - interesantna ideja i vrhunska veština.

Za kraj i dalje ostaje naš savet - NE STAVLJAJTE MAČKAMA KAPE! :)))

Izvor informacija i fotografija: www.rojiman.com

 {gallery}kape-macje-dlake:::0:0{/gallery}

Kada pričamo o našim mačkama drugim ljudima koji ih inače ne vole, uvek je to ista priča. Kako im objasniti da su mačke dobrice? Kad guraju glavu i trljaju se o nas kada žele da se maze. Ili kada to rade i našim gostima! Jednostavno, mačke su dobre, još jednom da ponovimo! :)))

Ipak, neko će sa pravom reći kako mi kao vlasnici nismo objektivni. ALI! Zahvaljujući rezultatima novog istraživanja državnog Univerziteta u Oregonu, objavljenom u naučnom biltenu Procesi ponašanja (Behavioural Processes), postoje naučni dokazi da su mačke, prema podacima empirijske studije, zaista dobre. Zapravo, istraživanje zaključuje da mačke više vole interakciju sa ljudima od hrane. Više od hrane?? A znamo toliko ljudi koji hranu više vole nego sebe! :)))

Pokretačka ideja za ovo istraživanje je bila da se na mačkama isprobaju kognitivni testovi koji su već isprobani na psima i kornjačama. Sa namerom da se razjasne neke predrasude i loša reputacija mačaka zbog njihove navodne asocijalnosti.

"Kognitivna istraživanja na mačkama pružaju sve više dokaza o njihovim složenim društveno-kognitivnim sposobnostima, i sposobnostima za rešavanje problema", navode autori studije. "Ipak, i dalje je ukorenjeno mišljenje da mačke nisu naročito društvene i da ih nije moguće ništa naročito naučiti." Ta kontradiktornost se deličmično može objasniti nedostatkom razumevanja stimulacije koju mačke više vole, i za koju bi najviše bile motivisane da se potrude."

Istraživanje je obuhvatilo 50 vlasničkih mačaka i mačaka iz azila, kojima je uskraćena hrana, igračke i prisustvo ljudi na nekoliko sati. Zatim bi mačkama bili ponuđeni različiti stimulansi iz 4 kategorije: ljudsko društvo, hrana, miris i igračke.

Naučnici su zaključili da nema značajne razlike između vlasničkih i mačaka iz azila, i da većina mačaka pre bira ljudsko društvo nego bilo koju od drugih kategorija. Pola mačaka više voli ljudsko društvo više od drugih vrsta stimulanasa, dok samo 37% više voli hranu.

"Iako se sugeriše da mačja društvenost postoji u kontinuitetu, i možda naginje ka nezavisnosti, mi smo otkrili da 50% testiranih mačaka pre bira interakciju sa društvenim stimulansom iako su imale direktan izbor između društvene interakcije sa čovekom i drugim najomiljenijim stimulansom iz drugih kategorija."

Dakle, šta to znači? Ukratko, mačke su dobre. Ipak, kako navode autori studije, individualni mačji odnos prema socijalizaciji može biti uslovljen životnim iskustvom ili čak rasom.

Istraživanje koje je obuhvatalo ovaj (relativno mali) broj mačaka možda nije dovoljna osnova za trajne zaključke, ali jeste dobra polazna osnova.

Kakva su vaša iskustva? Da li vaša mačka provodi svaki trenutak sa vama ili češće luta ili se izležava? Da li je druželjibiva prema vašim prijateljima?

Napišite nam svoje iskustvo u komentarima ili na našoj Facebook stranici Zdrava Maca.

PS. Što se tiče ljudi koji mačke smatraju asocijalnim, treba ih pitati, da li oni baš vole svaku osobu koju upoznaju? :)))

Izvor podataka: www.sciencedirect.com

10. septembra 2017. realizovana je saradnja železnice i nevladine organizacije Kitten Cafe Sanctuary u organizovanju prvog događaja ove vrste. Tridesetak mačića i mačaka štićenica ovog azila i isto toliko ljubitelja mačaka vozilo se između gradića Ogaki i Ikenu. Cilj je bio skretanje pažnje javnosti na važnost udomljavanja napuštenih mačaka, korist od sterilizacije kao i veoma mračnu činjenicu da se napuštene mačke eutanaziraju u jako velikom broju.

Putnike ovog jedinstvenog voza/restorana dočekala je dobrodošlica mačića koji su samo čekali da se igraju. Prihod od karata koje su koštale po ~23€ upotrebljen je za finansiranje aktivnosti azila Kitten Cafe Sanctuary, a putnici su sem ove vožnje dobili lanč-paket, slatkiše i neograničenu vožnju bilo kojom linijom ove železnice tog dana.

Neki od putnika su prešli više stotina kilometara kako bi učestvovali u ovoj pionirskoj vožnji vozom. Mikiko Hajaši, putnik koji je došao iz zapadnog Japana, inače je vlasnik dve mačke koje je spasao sa ulice: "Mislim da je dobro da što veći broj ljudi bude svesno koliko mačića traži dom, a ovakvi događaji svakako doprinose tome."

Broj mačaka u Japanu koje su primljene u azile je opao za oko 70%, na 72 hiljade u 2016. godini, sa čak 237 hiljada u 2004. Ovo je takođe smanjilo i broj eutanazija u sličnom procentu. Ukupna populacija mačaka u Japanu broji oko 10 miliona.

Jedan od srećnika koji su uspeli da kupe kartu bio je i pisac Bull Adler, koji se iz američke prestonice preselio u Japan pre 3 godine. Prema njegovim rečima, celo dvoiposatno putovanje proteklo je 100% u znaku mačaka. Niko od putnika nije posmatrao prelepe pejsaže, niko nije izašao u toalet, a većina nije stigla ni da jede. Svi su bili zaneseni u igri i fotografisanju sa neumornim mačićima.

Adler je vlasnik jedne, i veliki ljubitelj svih mačaka. Kako kaže, dobro je upoznat sa danas veoma modernim mačjim kafeima, ali naglašava primetnu razliku. Atmosfera u mačjim kafeima je opuštena i staložena jer su u njima uglavnom odrasle mačke koje su uglavnom izležavaju i maze. Sa druge strane, u ovom vozu su se spojile radoznalost, energičnost i razigranost mačića sa kretanjem kroz prelepe predele.

Očekivano, nakon vožnje svi putnici su pričali kako im je dva i po sata proletelo za čas.

Po svemu sudeći, ova probna mačja linija vozom bila je uspešna za sve. Vlasnici privatne železničke kompanije su dobili željeni publicitet, a društvo za zaštitu životinja je prikupila određena sredstva i uspelo da svoju poruku prenese široj javnosti. Svi zadovoljni!

Lep primer kreativnosti i simbioze. Treba kapirati i kopirati! :)

Možda vam se dešava da mačka neće da jede iz poluprazne posude i čeka da je dopunite?

Zanimljivo, ovakvo ponašanje možda ipak nije izvoljevanje ili "bezobrazluk" već postoji realan razlog što se dešava... Vaša mačka možda pati od (uslovno rečeno) zamora brkova!

Ovo nije idealan naziv za pojavu o kojoj govorimo, jer je više u pitanju iritacija i stres (nego zamor poput onoga u mišićima).

Ovaj (još uvek) neformalni termin se koristi za opisivanje neprijatnog osećaja koje mačka doživljava kada njeni brkovi uzastopno dodiruju neke predmete, u ovom slučaju ivice posuda sa hranom. Iako će mnogi sa nevericom čitati ove redove, i pripisati ponašanje svojih mačaka hirovima, prilično je korisno prepoznati postojanje (eventualnog) problema. Na taj način ćete možda otkriti da li takva čulna iritacija utiče na kvalitet života vaše mačke. Srećom, rešenje je prilično jednostavno i delotvorno.

Koliko su brkovi važni za mačku?

Mačka ima oko 12 brkova sa svake strane nosa. Naučnici ih nazivaju taktilnim dlakama ili vibrisama. Ovi organi su od višestruke, ključne važnosti za mačku. Njihova posebnost leži u tome što poseduju povećanu osetljivost i zapravo predstavljaju najvažnije receptore za dodir mačjeg organizma. U osnovi svake vibrise nalaze se ultraosetljivi organi - proprioceptori. Oni mački šalju informacije u vezi njene orijentacije u prostoru i pozicijama drugih bića i predmeta u neposrednoj okolini. Brkovi su toliko osetljivi da mogu detektovati i veoma slabe vibracije u vazduhu koji okružuje mačku. Bez preterivanja ih možemo smatrati svojevrsnim mačjim radarima.

Mačka je spretna, brza i snalažljiva u mraku i skučenom prostoru upravo zahvaljujući brkovima (i očima). Lov u mraku mački ne predstavlja veliku poteškoću jer brkovi osećaju vibracije u vazduhu koje pravi njen plen dok beži.

Nije lako, ali pokušajte da zamislite da imate hipersenzitivne obraze koji svaki čas dodiruju predmete sa vaše leve i desne strane dok jedete. Pri svakom uzimanju zalogaja, nešto vas "čačka" levo i desno po licu... i sama pomisao deluje prilično iritirajuče, zar ne?

Kada sledeći put date mački hranu, posmatrajte njene brkove dok je uzima iz činije i videćete da su brkovi potpuno pribijeni uz njušku kako bi što manje dodirivali ivice posude. Za razliku od kućne, mačka u prirodi normalno jede svoj plen sa zemlje i pritom brkovima retko dodiruje druge predmete...

Koliko je ovo problem za našu ljubimicu?

Pravilna ishrana je veoma važna za celokupno zdravlje i dobrobit mačke, pa preterana iritacija i stres izazvan "zamorom" brkova može imati negativne posledice. I sami znate da na internetu postoji veliki broj šaljivih fotografija i crteža koji prikazuju mačke koje odbijaju da jedu čim primete dno posude iako hrane još uvek ima u njoj. Vrlo je verovatno da se veliki broj mačaka ovako ponaša jer time izbegavaju prekomernu stimulaciju svojih glavnih čula dodira. Uzimanje hrane samo iz sredine posude može negativno uticati na redovno i pravilno uzimanje hrane.

Kako sprečiti ili rešiti ovaj problem?

Ako ste pažljivo čitali tekst od početka, pretpostavljate i sami šta je rešenje. Dajte hranu svojim mačkama na plitkim tanjirima ili posudama koje neće pipkati njihove brkove. Vaša ljubimica svakako zaslužuje da na ovakav prost način sprečite potencijalnu ili eliminišete postojeću iritaciju. Ne zaboravite i činiju sa vodom, jer i za nju važi isto - bolja je šira i plića.

Oko "zamora" brkova se još uvek nisu složili svi veterinari i bihejvioristi. Jedan deo njih smatra da mačka može da "isključi" tj. ignoriše informacije koje joj stižu od brkova, i da se usredsredi na njih kada joj je to važno. Ono u čemu se svi slažu je da stres realan i relativno čest problem kod mačaka, te da je veoma korisno obratiti pažnju na njegove moguće uzroke.

Neobično ponašanje mačke u blizini činije sa hranom i sa vodom može imati različite pozadine, od poremečaja u ponašanju, sukoba sa drugim ljubimcima, preko zubnih oboljenja, tumora, gastrointestinalnih poremećaja itd. Ako sumnjate na bilo šta od navedenog, ili na nešto drugo, najbolje da svoju sumnju odagnate posetom veterinaru.

Čak i veterinari koji negiraju postojanje fenomena "zamora" brkova se slažu da mačke prilično često izbegavaju da jedu iz činija i da im je obična ravna površina prijatnija za uzimanje hrane.

Kako sada stvari stoje, "zamor" brkova nije klasifikovan kao oboljenje, nije uzrokovan nekom bolešću, niti je vezan za neku bolest. Fenomen se jednostavno ispoljava kod nekih mačaka kada su u kontaktu sa posudama za hranu i vodu.

Za kraj, da naglasimo - NIKADA ne skraćujte mačkama brkove, ma šta da ste čuli iz bilo kojih izvora informacija. Skraćivanje brkova mačkama degradira sposobnost kretanja i izražavanja, zamućuje im čula, zbunjuje i iritira svaku mačku.

Izvor informacija: PETMD.

Okončanje života kućnog ljubimca može izazvati različite reakcije kod vlasnika, ali retko ko svoju tugu iskoristi kao pokretačku snagu. Verovatno kao jedinstven slučaj, vlasnik je osnovao ozbiljan muzejom mačaka - KattenKabinet.

Katten Kabinet ili u prevodu "Mačji ormar" je u Amsterdamu osnovao Bob Meijer 1990. godine, u znak sećanja na svog mačora Džona Pierponta Morgana.  Za svog života, mačak je bio obasipan dragocenim poklonima za svaki rođendan. Među njima je bilo umetničkih slika, bronzanih statua mačaka, čak i redizajnirane dolarske novčanice sa likom Morgana umesto predsednika S.A.D. i tekstom promenjenim u "We Trust No Dog" tj. "Ne verujemo psima". (na dolarima u originalu piše "In god we trust")

Imajući nekolicinu zanimljivih i vrednih predmeta u svojoj kolekciji, Meijer je otvorio muzej u prizemlju svoje stare gradske kuće, sazidane davne 1667. godine.

I dok Meijer i njegova porodica i dalje žive na gornjim spratovima kuće nekadašnjeg veletrgovca, javne prostorije muzeja prikazuju mačke svih vrsta i boja, u najrazličitijim umetničkim tehnikama, od slika i skulptura, preko fotografija, do postera i knjiga. Brojni eksponati su organizovani i izloženi u baroknom stilu i okruženju po ugledu na klasične muzeje.

Ova izuzetna umetnička kolekcija sarađuje i sa uglednim institucijama poput amsterdamskog Muzeja Van Goga u cilju predstavljanja radova velike umetničke i mačje vrednosti. Kao i svaka prava umetnička kolekcija, Katten Kabinet ima katalog svojih eksponata koji se prigodno zove "Cat-a-Logue".

Naravno, ovo predivno mesto posvećeno mačkama ne bi bilo kompletno bez živih primeraka koji se šunjaju muzejskim hodnicima i ispunjavaju prostor jedinstvenom mačjom atmosferom. U svako doba dana pet Meijerovih mačaka šetka po muzeju a u radno vreme dočekuju goste.

Ukratko, mesto koje ljubitelj mačaka ne sme propustiti ukoliko ide u Amsterdam. Pisac ovih redova je bio u glavnom gradu Holandije pre godinu dana, i nije znao za ovaj muzej... nemojte napraviti istu grešku...

Donekle je utešno što i sam website muzeja predstavlja prilično iscrpnu kolekciju onoga što se može uživo videti. Sem spiska autora u prilice ste da (na engleskom jeziku) pročitate i zanimljivosti o životu autora, pa i o okolnostima u kojima su nastala njihova dela.

Ukoliko vam se dopada ovaj tekst, podelite ga sa svojim prijateljima koji vole mace! :)

{gallery}muzej-macaka-amsterdam:::0:0{/gallery}

Katten Kabinet mačji muzej i online prodavnica: www.kattenkabinet.nl

Jedna od specifičnosti velikih mačaka je da su u stanju da riču zahvaljujući nepotpunom okoštavanju podjezičnih kostiju/organa. Rod Panthera obuhvata četiri vrste (panter, jaguar, lav i tigar) i posebnu vrstu koja ne riče i koja je dugo vremena klasifikovana kao zasebna pre nego bliska sa 4 velike mačke: snežni panter.

Snežni panter (Panthera uncia) živi u predelima koji se pružaju od jugoistoka do severa Kine i obuhvataju 8 država. Prilagodio se oštroj klimi planina Azije. Njegova oblast je nadmorski viša tokom leta, do granice večnog snega i spušta se opet preko zime, do nadmorske visine šume. Malo je manji od pantera (Panthera pardus), krzno mu je gusto, bledo sivo sa crnim šarama na glavi, vratu i šapama dok su bokovi i leđa pokriveni "rozetama". Teranje se događa početkom godine. Nakon stotinak dana, ženka u kamenoj jazbini donosi na svet 2 do 5 mladunaca koji provode sovju prvu zimu uz nju. U nekim oblastima snežni leopard napada stoku i druge domaće životinje. Uprkos zaštitnim merama, i dalje ih love u nekim zemljama. Ukupna populacija ove vrste na celoj Planeti se procenjuje na 4000 jedinki.

Panter, ili leopard (Panthera pardus) je, od svih velikih mačaka, onaj čije stanište pokriva najveću površinu. Trenutno u Severnoj Africi nastanjuje područje planinskog lanca Visoki Atlas u Maroku, i deo Azije, od Sibira do Koreje, Šri Lanke i Jave.

Panter je izuzetno prilagodljiva mačka. Period parenja traje cele godine sem u predelima gde su godišnja doba jasno izražena. Nakon tri meseca graviditeta, ženka rađa 1-5 mladunaca koji sa njom ostaju 2 godine, i tek sa tri godine života dostižu polnu zrelost. Tačkaste šare njihove dlake su karakteristične: crne tačke na svetloj pozadini. Varijacije postoje kod različitih populacija i staništa: krzno pantera koji živi u suvim staništima je svetlije i manje tufnasto nego onih koji žive u tropskim šumama. Crni panteri su samo drugačija pigmentacija kože iste životinjske vrste. Nekada lovljen zbog svog krzna, panter je sada zaštićena životinja, ali se opadanje njihove populacije danas događa zbog smanjivanja prostora na kome žive.

Jaguar (Panthera onca) liči na leopard/pantera, ali je masivniji i viši, sa snažnijim nogama i kraćim repom. Šare na njegovom krznu su crne tačke koje formiraju višeugaone oblike sa crnim tačkama u sredini. Na glavi, stomaku i nogama, su velike pune crne tačke. Dlaka je žuto-crvena u svom donjem delu, uz kožu. Postoje i melanični* jaguari ali su prstenovi na krznu i dalje vidljivi.

Nastanjuje veći deo Južne Amerike, uz manju populaciju u Srednjoj Americi. Jaguar živi u prašumama, grmovitim predelima pa čak i gde nema grmlja, ako visoka trava i stene obezbeđuju dovoljan zaklon.

Odrasli parovi se mogu videti zajedno samo kada su ženke u teranju. U tropskim oblastima, mladunci se rađaju tokom cele godine, i ostaju uz majku do svoje druge godine, zaštićeni od opasnosti, naročito od odraslih jaguara koji su u stanju da napadnu mlade, naročito u područjima gušće populacije ove vrste.

Lav (Panthera leo) je jedina vrsta mačaka koja živi u društvenoj zajednici. Lavice obično ostaju u istoj grupi ceo svoj život, za razliku od lavova koji po sticanju polne zrelosti (sa 3-4 godine života) napuštaju grupu. Lavice su u teranju više puta godišnje. Nakon trudnoće koja traje 100 dana, ženka se odvaja od grupe i rađa 2-5 lavića u šipražju ili stenovitom skrovištu. Od 14 nedelja života, mladunci lavova prate lavicu u lovu. Sa godinu dana starosti oni love sa njom zajedno, a od druge godine love sami.

Jedinstveni fenomen kod sisara, lavica može dojiti tuđe mladunce pa čak i usvojiti mlade koji su ostali bez majke. Pre jednog veka, lavovi su nastanjivali celu Afriku, Arabiju i Anadoliju do Himalaja. Danas, sem poslednjih azijskih lavova (procenjuje se da ih je svega 200), lavovi u Africi žive uglavnom u rezervatima (Kenija i Tanzanija), pored manjih populacija u južnoj i zapadnoj Africi.

Tigar (Panthera tigris) je drugi najveći predator na svetu, posle medveda. Jedna je od životinja koja je odgovorna za najveći broj ljudskih žrtava koje su posledice životinjskih napada. Tigrovi "ljudožderi" su često povređene jedinke koje više nemaju sposobnost da love svoj uobičajeni životinjski plen. Pored toga, smanjivanje staništa, kojima često prolaze ljudi, prisiljavaju tigrove na ovakve neuobičajene okršaje.

Tigrovi i tigrice se mogu videti zajedno samo prilikom parenja. Tigrovi kao vrsta imaju dosta slabu stopu reprodukcije, koja je posledica njihovog kasnog polonog sazrevanja (3-4 godine za ženke i 4-5 godina za mužjake), pa 50% mladunaca ne doživi više od 2 godine, a tigrice u leglu imaju u proseku 2 mladunca svake dve godine.

Nekada su naseljavali veći deo Azije, a danas su zatvoreni u ograničena područja. Vrsta Panthera tigris je u današnje vreme podeljena u 5 geografskih podvrsta:

Bengalski tigar (Panthera tigris tigris), brojnosti: 5000 jedinki;
Indokineski tigar (Panthera tigris corbetti), brojnost: manje od 2000 jedinki;
Tigar sa Sumatre (Panthera tigris sumatra), brojnost: 600 do 800 jedinki;
Sibirski tigar (Panthera tigris altai), brojnost: oko 350 jedinki;
Južnokineski tigar (Panthera tigris amoyensi), brojnost: oko 30 jedinki.

Oko 8000 tigrova danas živi u Aziji, gde ih je na početku 20. veka bilo oko 100 hiljada.

Gepard (Acinonyx jubatus) živi daleko od drugih mačaka. Sve u njegovoj anatomiji ga predisponira za trčanje: dužina nogu, tela i repa, dubina njegovog grudnog koša koja mu omogućava da bolje diše. Zahvaljujući tome on dostiže 75km/h iz mirovanja za samo 2 sekunde i na kraćim udaljenostima može trčati brzinom od čak 115km/h. Stalno izvučene kandže gepardu obezbeđuju odlično prijanjanje na zemljanu podlogu a fleksibilnost njegovog tela mu omogućava trenutnu rotaciju sa bilo koje strane tokom trčanja. Na taj način gepard može uloviti plen koji je veći od njega. Mužjak i ženka ostaju zajedno samo dva dana, tokom parenja. Stotinak dana posle oplodnje, ženka donosi na svet 3 ili 4 mladunca koja sama odgaja naredne dve godine.

Gepardi nisu naročito teritorijalne životinje i njihovo stanište se menja u zavisnosti od migracija njihovog plena. Ova velika mačka deli stanište u delimično šumovitoj afričkoj savani sa lavom i panterom, ali se lošije od njih prilagođava novom prirodnom okruženju koje remeti prisustvo čoveka.

Područje na kome opstaje gepard se smanjuje decenijama. Trenutno postoje dve podvrste: afrički gepard ( Acinonyx jubatus jubatus ) i azijski gepard ( Acinonyx jubatus venaticus ). U Aziji, poslednja populacija opstaje u Iranu. Na afričkom kontinentu gustina populacija ostaje skoro normalna u istočnoj i severnoj Africi, sa procenjenih 25000 jedinki.

Uprkos poboljšanju zakonskog statusa koji danas imaju velike mačke, njihova staništa se i dalje neprekidno smanjuju. Ostaje da se nadamo da će prevladati svest o važnosti postojanja svake životinjske vrste, i među njima veličanstvenih VELIKIH MAČAKA.

Ako niste do sada, potražite novi BBC dokumentarni serijal "Big Cats" koji se emituje od početka 2018.

*Melanizam je stvaranje tamnog pigmenta melanina u koži i dlaci - pojava suprotna albinizmu.