Zdrava maca - Royality SHOW

You are here: Home / Zdravlje mačke / Zanimljivosti / O čemu mačke razmišljaju?
Tuesday, 16 February 2016 18:04

O čemu mačke razmišljaju?

  • Print

Šta se zbiva u glavi mačke - najnekooperativnijeg objekta naučnog istraživanja?

"Sproveli smo jedno istraživanje na mačkama - i bilo nam je dosta!" Ove reči su bukvalno označile kraj mog pokušaja da shvatim mačji mozak. Nekoliko meseci sam već pisao knjigu o evoluciji čovekovog odnosa sa psima i mačkama*, koja istražuje na koji način kućni ljubimci zamućuju tu granicu između životinje i čoveka. Upravo sam se spremao za odeljak o inteligenciji kućnih ljubimaca. Znao sam da je dosta pisano o psima, i pretpostavio sam da postoji barem nekoliko studija o mačkama. Ali posle nekoliko nedelja pretraživanja naučnog sveta u potrazi za nekim, bilo kim, ko je proučavao kako mačke razmišljaju, sve što mi je ostalo je rečenica sa početka, izgovorena kroz smeh preko telefona, od strane jednog od vodećih svetskih eksperata na temu kognitivnih funkcija životinja, mađarskog naučnika po imenu Ádám Miklósi.

Živimo u zlatnom dobu naučnih istraživanja i sve većeg razumevanja kognitivnih sposobnosti pasa. Desetak laboratorija u svetu proučava pseći um, a u protekloj deceniji naučnici su objavili stotine radova na ovu temu. Istraživači su dokazali da pas može naučiti stotine reči, da je sposoban da ima apstraktne misli, i da čak ima rudimentarnu sposobnost da pretpostavi šta drugi misle. To je takozvana "teorija uma" za koju se nekada mislilo da postoji samo kod ljudi. Miklósi je posvetio celu jednu knjigu psećem umu, iako je lično veći ljubitelj mačaka.

Mačku ne zanimaju brojevi
Beskrupulozna mačka. "Ne, ja neću učestvovati u tvom eksperimentu"

Znao sam da imam problem i pre nego sam telefonom pozvao Miklósi-ja. Nakon što sam stupio u kontakt sa skoro svakim ekspertom na temu kognitivnih funkcija životinja koga sam mogao naći (ljudi koji su istraživali sposobnosti pasa, slonova, šimpanzi i drugih životinja), dobio sam ime jednog čoveka koji je možda, eventualno, uradio slično istraživanje na mačkama. 

Njegovo ime je Kristijan Agrilo (Christian Agrillo), i bavi se komparativnom psihologijom na Univerzitetu u Padovi (Italija). Kada sam posetio njegov website, pomislio sam da je u pitanju neka greška. Veliki deo njegovog istraživanja je rađen na ribama. Ali nakon što smo razgovarali, potvrdio je da jeste radio studiju i na mačkama. Zatim se nasmejao. "Veruj mi da je lakše raditi sa ribama nego sa mačkama", dodao je, "To je nešto neverovatno."

Agrillo istražuje ono što se u nauci zove "numerička kompetentnost". Pojednostavljeno govoreći, u pitanju je sposobnost razlikovanja manje količine od veće. Test koji je njegova laboratorija koristila je prilično jednostavan. Istraživači stavljaju tri crne tačke preko željenog objekta (poput tanjira sa hranom ili vrata koja vode do društva) i dve tačke preko neželjenog objekta (poput praznog tanjira ili vrata koja ne vode do bilo čega zanimljivog). Agrilo i njegove kolege su zatim posmatrali da li, u više ponovljenih testova, životinje mogu napraviti razliku između tih količina. Sem na ribama, njegov tim je radio i sa majmunima i pticama - i sve te životinje su bile prilično raspoložene za saradnju.

Kada je eksperiment pokušao na mačkama, bukvalno je odustao.

Kako bi smanjili broj varijacija okolnosti, tim naučnika uvek sprovodi testove u svojoj laboratoriji. Međutim, kada bi vlasnici donosili svoje mačke, većina njih je bila veoma uznemirena. Čak i mačke koje su bile raspoložene nisu pokazivale zainteresovanost za sam test. Na kraju, Agrillo je ostao sa samo četiri mačke - a i one su bile veoma teške za saradnju. "Jako često se dešavalo da ne učestvuju u eksperimentu ili odu u pogrešnom pravcu", dodaje on. "Bilo je veoma teško imati uspešne testove svaki dan". Ipak, neki rezultati jesu dobijeni. Za razliku od riba, koje mogu razlikovati tri tačke od dve, mačke više obraćaju pažnju na veličinu tačaka nego na njihov broj. To ima smisla, ako uzmete u obzir da, u prirodi, mačke (za razliku od riba) žive usamljeničke živote i da dok love, njih više interesuje veličina od količine. Brojanje im jednostavno nije toliko važno.

Rad ovog naučnog tima nije otkrio nikakvu misteriju mačjeg uma, ali makar nešto je utvrđeno. Nadao sam se da će mađarski naučnik ipak imati nešto više. On je delom zaslužan što je toliko istraživanja pokrenutno na temu psećeg uma. 1998. godine, on i Brajan Her, biološki antropolog Djuk univerziteta (Brian Hare, Duke University) su nezavisno dokazali da psi mogu razumeti kada čovek na nešto pokazuje prstom. Obe laboratorije su sprovele nezavisne eksperimente koji pokazuju da kada volonter pokaže na jednu od dve čaše sa poslasticama, pas uvek bira pravu čašu. Iako ovo izgleda kao jednostavan test, na njemu bi šimpanze, naši najbliži rođaci u životinjskom svetu, jako loše prolazili; ignorisali bi volontera, uzimali bi nasumično čaše i retko imali rezultate koji su bolji od puke slučajnosti. Sposobnost praćenja uprtog prsta nije samo dobar trik, već pokazuje da psi možda imaju rudimentarnu "teoriju uma" - sposobnost da razumeju šta druga životinja misli (u ovom slučaju, da čovek volonter pokušava da im pokaže nešto). Ova veština je toliko važna našoj vrsti da bi bez nje imali problem sa učenjem i interakcijom sa svetom oko nas. Zbog ovog saznanja je toliko laboratorija započelo izučavanje psećeg uma; pretpostavlja se da psi mogu dati neke odgovore na temu evolucije ljudskog uma.

Mačku ne zanimaju brojevi
Brojanje jednostavno nije bitno mačkama...

Ali šta je sa mačkama? Miklósi, što me iznenadilo, je takođe vršio "test upiranja prsta" na mačkama. Poput italijanskog naučnika, i Miklósi je imao poteškoće da mačke privoli na saradnju u svojoj laboratoriji - te je odlazio u kuće gde inače žive. Čak i tada, većina mačaka nije imala razumevanje za razvoj nauke; prema njegovim beleškama o ovom eksperimentu, 7 od početnih 26 testiranih mačaka je "napustilo" studiju. Ipak, one koje su ostale su imale rezultate slične psima. Po svemu sudeći, mačke takođe imaju neku slabo razvijenu "teoriju uma".

Međutim, kada je Miklósi istraživanje odveo jedan korak dalje, primetio je interesantnu razliku između mačaka i pasa. Ovoga puta, on i njegove kolege su kreirali dva problema, jedan rešiv i jedan nerešiv. U rešivom problemu, naučnici bi stavili hranu u činiju i gurnuli je ispod stolice. Psi i mačke su trebali da pronađu činiju i da je izvuku kako bi pojeli hranu. I jedni i drugi su briljirali u ovom testu. Zatim bi istraživači "namestili" drugi test. Opet bi stavili činiju ispod stolice, ali bi je vezali za noge stolice tako da ne može biti izvučena. Psi bi pokušavali da izvuku činiju nekoliko sekundi a zatim bi odustali, gledajući u svoje vlasnike kao da od njih traže pomoć. Sa druge strane, mačke bi retko gledale u vlasnike; samo bi uporno pokušavale da dođu do hrane. 

Pre nego što zaključite da su mačke gluplje od pasa jer nisu dovoljno inteligentne da shvate kako je zadatak nemoguć, uzmite ovo u obzir: psi žive sa čovekom skoro 30 hiljada godina. To je 20.000 godina duže nego što mačke žive sa čovekom. Više od bilo koje druge životinje na Planeti, psi su se prilagodili "ljudskoj radio frekvenciji" koja emituje naša osećanja i želje. Štaviše, moguće je da smo mi jedina stanica koju psi slušaju. Mačke pak mogu da nas slušaju ako to žele (zbog toga prolaze test poput pasa), ali ne gutaju svaku našu reč kao što to čine psi. One više "pretražuju razne stanice na radio aparatu". I to je ono što ih na kraju čini tako teškim za proučavanje.

Mačke, kao što to zna svaki vlasnik, su izuzetno inteligentna bića. Ali za nauku, njihov um možda ostane zauvek crna kutija.

Mačke su misterija

Ipak, možda postoji nada. Kako naučnici sprovode eksperimente sa novim načinima koji će istraživati inteligenciju životinja, od tehnologije praćenja očliju do fMRI (funkcionalne magnetne rezonance) - možda tek otkriju pravi način da zavire u mačji um. Brajan Her je optimista. Iako je jedan od najvećih eksperata na polju kognitivnih sposobnosti pasa, on kaže da ga ne bi iznenadilo ako uskoro istraživači započnu brojna istraživanja na mačkama. "Pre 1998. niko nije pomišljao da su psi vredni pažnje, a sada pogledajte koliko toga su nam pokazali" dodaje on. "Mislim da će mačke biti sledeća granica."

Mačji um je možda crna kutija, ali vredi je istraživati.

 


Najinteresantniji komentar na ovaj tekst kada je prvi put objavljen:

"Blesavko. Za mačku su sve kutije vredne istraživanja." - Natasha Fatale

 

*Autor teksta David Grimm je zamenik urednika u naučnom biltenu Science i autor knjige "Citizen Canine: Our Evolving Relationship With Cats and Dogs". Možete ga pratiti na Twitteru ovde.

Prijatelji ZDRAVE MACE

Prijavite se na Zdrava maca info

Error : Please select some lists in your AcyMailing module configuration for the field "Automatically subscribe to" and make sure the selected lists are enabled

Unesite svoj e-mail u polje ispod i mi ćemo vas redovno obaveštavati o svim novostima sa Zdrave mace! :)

Kontakt info

  • +381 63 273 121