U razvijenim zemljama zapadne i centralne Evrope vakcinacija mačaka je postala rutinska procedura. Samim tim je i pojava određenih bolesti koje su nekada bile česte svedena na minimum. Vlasnici mačaka svoje ljubimce češće vode kod veterinara
zbog redovnih kontrola nego zbog potreba lečenja što predstavlja jako visok nivo zdravstvene kulture. Procenat redovno vakcinisanih mačaka u Francuskoj je oko 50% i ima tendenciju porasta. Iz komunikacije sa vlasnicima mačaka iz našeg dela Evrope može se čuti da svoje mačke obožavaju i da njihov život bez saputnika u vidu mačke ne bi mogli da zamisle.
Nasuprot tome, samo 5% mačaka u Srbiji je redovno vakcinisano.
Da li to znači da građani Francuske 10 puta više vole svoje mačke od nas? Da li smo mi i po pitanju ljubavi jaki samo na rečima? Odgovor je diskutabilan, ali je nepobitna činjenica da su mačke u Srbiji generalno bez optimalne zdravstvene zaštite i time direktno izložene opasnosti. Epizootiološku* situaciju u velikoj meri pogoršava i veliki broj napuštenih mačaka koje su rezervoari bolesti.
Kultura zdravstvene zaštite se ne stiče preko noći. Potrebno je vlasnicima mačaka na više načina pružiti neophodne informacije koje će odgovoriti na pitanja "zašto?", "kako?", "kada?" itd. Najveći indirektni krivac je veterinarska služba koja se u nedovoljnoj meri bavi edukacijom vlasnika i promocijom profilakse**. Ekonomski razlog nevakcinisanja sigurno nije u pitanju (posmatrano dugoročno). Bespotrebno je trošiti reči upoređivanjem cena vakcinacije i terapije.
Potrošeno vreme i živci vlasnika kada im je mačka bolesna nemaju cenu.
Naveo bih nekoliko bolesti mačaka protiv kojih je vakcinacija više nego zdravorazumska odluka:
1. Parvoviroza ili infektivni enteritis mačaka. U pitanju je virus koji je jako otporan u spoljnoj sredini. Može se uneti u kuću na obući, na rukama ako ste mazili mačku kliconošu itd. Kada uđe u organizam mačke deluju na imuni sistem i crevne resice. Javlja se uporna i dugotrajna dijareja koju prati povraćanje, dehidratacija i na kraju (u najvećem broju slučajeva) smrt mačeta.
2. Herpesvirus mačaka – rinotraheitis mačaka. Često obolenje nevakcinisanih mačaka. Virus se najčešće prenosi kontaktom. Bolest prati suzenje iz očiju, iscedak iz nosa, povišena telesna temperatura i vidljive promene u vidu naslaga na gornjim respiratornim putevima. Obolele mačke često ne pokazuju nikakve simprome. Smrtnost kod mačića može biti i 100%.
3. Kalici virus mačaka. Mali RNK virus koji se ugrađuje u ćeliju mačke. Izaziva respiratorne probleme, ulceracije (ranice) na nosu, desnima i sluzokoži usta. Posledica obolenja može biti i dijareja. Mačka gotovo u bilo kom okruženju može doći u kontakt sa kalici virusom.
4. Leukemija mačaka. Virusno obolenje koje može i godinama prolaziti bez jasnih simptoma, ali kada preraste u limfoidnu leukemiju ili razvije imunosupresiju (smanjenje efikasnosti odbrambenog sistema) ishod postaje fatalan. Rezervoar bolesti su najčešće napuštene mačke koje borave na ulicama tako da je uzročnik prisutan svuda oko nas.
5. Hlamidioza. Intracelularno bakterijsko obolenje. Izaziva konjuktivitism a po nekim studijama i reproduktivne poremećaje. Sa herpes virusom i kalici virusom dovodi do korica sindroma mačke. Bakterija se prenosi direktnim kontaktom.
Moja topla preporuka je da se konsultujete sa svojim veterinarom po pitanju vakcinacije vaše mačke. Vaš veterinar najbolje poznaje epizootiološku situaciju u okruženje vaše ljubimice i idealan period vakcinacije (na osnovu imunog statusa vaše mačke).
Bolje sprečiti nego lečiti.
Autor teksta: DVM Nenad Dugić
*Epizootiologija u veterini je izučavanje zakonitosti koje se za određene bolesti javljaju u okviru životinjskih populacija.
** Profilaksa - prevencija bolesti