No nemojte da vas izgled prevari. Kada arapska peščana mačka primeti miša, sve se menja. Pribija se uz tlo, stapajući se sa peskom, i hvata plen u deliću sekunde.
"U takvim trenucima shvatite da je u pitanju divlja mačka.", priča Rašed Al-Kamzi, nadzornik u nacionalnom parku i rezervatu "Al Ain Wildlife".
Mače peščane mačke rođeno u rezervatu će kasnije biti pušteno u prirodu...
U ovom rezervatu živi 31 peščana mačka - 16 ženki i 15 mužjaka. Najmanji član porodice mačaka koja živi na Arapskom poluostrvu, ova vrsta mačaka takođe nastanjuje i severna područja Afrike i centralne Azije.
"Nemoguće je ne biti opčinjen načinom kretanja peščane mačke", kaže Rašid. "Lakog je hoda, i skoro da lebdi iznad tla. U stanju je da se pribije uz zemlju kao komad kartona, pa se jedva vidi na pozadini od peska."
"Velike uši su nisko posađene na stranama glave, što ih čini posebno osetljivim na bilo kakve zvuke pri tlu."
Ova vrsta mačaka je svoj latinski naziv Felis margarita dobila po francuskom generalu Ž. A. Margeritu (Jean Auguste Margueritte) koji je predvodio ekspediciju kroz Saharu pedesetih godina 19. veka. General je tada uhvatio jednu od mačaka u pustinji između Libije i Alžira.
Krzno joj je gusto i svetlo, a boja ide od peščano smeđe do sivkaste, dok su joj stomak, grudi i donji deo vilice beli. Noge i rep imaju crne prstenove. Sa visinom do 26cm kod ramena i težinom do 3kg, one su niže i nabijenije od domaćih mačaka.
"Prilično su robusne", dodaje Rešid. "U stanju su da savladaju i pojedu otrovnu zmiju poput rogate peščane šarke (Cerastes cerastes). Međutim, one i predu - ne baš isto kao kućne mačke, nešto su prigušenije a mjauču glasno kao što to čine naše ljubimice kada traže pažnju."
Po prirodi noćne životinje, peščane mačke provode dane u jazbinama koje kopaju ili nalaze u dinama. Kada sunce zađe, kreću se u radijusu i do 5km u potrazi za hranom koju čine male ptice, pustinjski skočimiši, zečevi, reptili i insekti.
Vodu u organizam unose preko svog plena, što im omogućava da se dosta udalje od pojila, i izdrže ekstremne temperature, od minus 5°C do čak 58°C. Debelo krzno između prstiju preko dana štiti njihove šape od usijanog pustinjskog peska. "Pravi su eksperti za preživljavanje" dodaje Rašed. 
Rešid Al-Kemzi je pre nekoliko godina napustio svoju karijeru diplomate u Londonu i odlučio da se posveti zaštiti faune u svojoj zemlji.
Interesantno, jedna osobina ovih mačaka je dovela do toga da ih Međunarodna unija za očuvanje prirode (International Union for Conservation of Nature) klasifikuje kao "skoro ugrožene".
Naime, kada ih neko pojuri, peščane mačke se "ukopaju" u mestu, misleći da su neprimetne na pesku. "Nesrećne životinje bivaju ilegalno upucane samo radi nečijeg bolesnog osećaja za zabavu," rezignirano zaključuje Al-Kamzi.
Ove mačke žive usamljenički život, i spajaju se samo zbog razmnožavanja. Pare se sezonski, a 2-5 mačića na svet dolaze najčešće u aprilu. Retko se viđaju u prirodi, i nema preciznih podataka o tome koliko ih živi u dinama Ujedinjenih Arapskih Emirata.
Al Ain rezervat čini sve što može za mačji klan. 2010. godine je rođeno prvo mače uz pomoć in-vitro oplodnje. Druga bitka traje bez prekida - protiv mačje potrebe za lutanjem.
"Mi činimo šta možemo kako bi ih razonodili i nadomestili im aktivnosti koje bi imale u divljini". Sem glodara koje mogu da love, daju im se loptice, kanapi, trava, zmijske kože i perje pauna koji stimulišu njihovu radoznalost. "Mi moramo obogatiti njihova čula i prirodne instinkte, jer bzo upadnu u dokolicu i depresiju ako nemaju šta da rade. Jako vole da istražuju prirodu stvari sa kojima se sreću. Pametne su to mačke!"
Uprkos svom izgledu, ne treba sumnjati da se značajno razlikuju od domaćih mačaka.
"One nisu ljubimci i nijedna divlja mačka nikada ne treba da se čuva kao kućni ljubimac", naglašava Rešid. "One tako uvek završe bolesne, zapuštene ili čak maltretirane zbog ljudskog neznanja."
Izvor podataka:
Al Ain rezervat prirode i zoo-vrt
