Svrstana je u grupu protozooa. Ona jeste parazit ali nije glista, kako mi popularno zovemo crevne parazite. Kokcidija je parazit mikroskopske veličine, i živi u ćelijama sluzokože creva [slika dole]. Pošto živi u crevnom traktu životinje, ponekad je uzrok prolivu, ali najčešće je uzrok kombinovan: gliste i kokcidije zajedno.
Oocista, jedan od razvojnih oblika kokcidije sa stolicom izlazi napolje u spoljnu sredinu iz životinje. Ostaje u spoljnoj sredini, sa mogućnošćo da sporulira, tj. produži sebi vreme infektivnosti. Mačka unosi u sebe ovaj razvojni oblik jedući inficiranu hranu ( npr. lovinu kao što je miš ili slično ) ili ližući se ako se kontaminirala dlaka sa zaraženim materijalom. Infekcija sa kokcidijom je česta pojava u velikim grupama životinja ( npr. uzgajivačnica, veliko leglo ) i kod mladih jedinki. Proces od infekcije do simptoma može biti kratak čak i nekoliko sati, ali najčešće je potrebno 7-10 dana do pojave simptoma. Kada mačka unese u sebe oocistu, razvoj parazita se završava u domaćinu ( u ovom slučaju u mački ).
Oociste na eksperimentalno inficiranoj jedinki komarca
Većina inficiranih mačaka sa kokcidijom nema proliv ili neke druge kliničke simptome. Kada jaja ( oociste ) se nađu u stolici prilikom koprološkog pregleda, a životinja nema proliv, njihov nalaz je nebitan jer su prolaznog karaktera. Ali kod jedinki koji imaju izražene simptome ( česti vodeni prolivi sa bolovima u stomaku, povraćanjem i dehidracijom ) nalaz kokcidija je itekako važan.
Dijagnoza se postavlja koprološkim pregledom iz uzorka stolice. Oociste su manje veličine od jaja raznih crevnih parazita, zato pregled mora biti izrazito pažljiv. Neke kokcidijalne infekcije mogu se dokazati i analizom krvi.
Tretman infekcije sa kokcidijama traje 10-14 dana sa antibioticima. Najčešće se koristi antibiotik tipa sulfapreparata. Tretman neće svaku jedinku da izleči, ali će proliv prestati, šta je najbitnije u održavanju životno bitnih funkcija. Ako sulfapreparati ne daju efekat, na raspolaganju su i lekovi drugog tipa. Kod bolesnih jedinki potporna terapija u vidu rehidracije i vitaminizacije je neophodno, čak ponekad i dijetirana ishrana.
Reinfekcija mačaka je česta, posebno ako je moguć kontakt sa inficiranom materijom ( npr. ako mačka izlazi napolje ). U toku tretmana obavezno uradite dezinfekciju mačjeg toaleta.
Većina kokcidija koja se nađu kod mačaka nema efekta na ljude. Ali neke vrste kokcidija mogu biti potencijalno infektivni i za ljude. Kriptosporum kao jedna vrsta kokcidija nađena kod pasa i mačaka, može biti preneta naljude.
Ovaj parazit može biti i u vodi za piće, posebno u većim gradovima. Druga vrsta kokcidija, više poznata među nama je toksoplazma. Ponekad mogu i mačke biti prenosioci ove protozooe, ali češće se nalazi na neopranom povrću i u nekim vrstama mesa.
Ove dve vrste protozoa zdravstveni rizik su za ljude koji imaju problem sa imunitetom ( oboleli od AIDS-a, korisnici imunosupresivnih lekova, pacijenti sa tumorom, stariji pacijenti). Adekvatno održavanje higijene smanjuje rizik od infekcije.
Praznite redovno mačji toalet, ponekad uradite dezinfekciju istog, menjajte redovno posip, perite ruke redovno.
Sa poštovanjem,
Klara Ćurčin, dr vet. med.
Saturday, 19 October 2013 10:30
Kokcidioza mačaka
Kokcidioza je infekcija jedinke sa jednoćelijskim organizmom.
